Грађевине које се налазе у неком граду немају само практичну и естетску улогу - већ сведоче о различитим историјским епохама, откривају занимљиве, чак интригантне приче из прошлости и омогућавају нам, да макар у мислима накратко доживимо дух времена у коме су грађене. Једна од општина-"времеплова", кроз коју се може корачати као кроз време, захваљујући њеној богатој архитектури, јесте Бела Црква,место у Јужнобанатском округу. Осим што може да се похвали великим богатством различитих градитељских стилова, верским објектима који приповедају приче о бројним народима који су насељавали то подручје кроз векове, општина Бела Црква брижљиво чува и остатке материјалне културе чак из античког доба.
Бела Црква по угледу на градове Средње Европе
Првобитно насеље настало је у подножју брега и, како је време одмицало, ширило се ка Нери, левој притоци Дунава, дугачкој 124 километра. Просторно културно-историјска целина, у облику у којем је до данашњег дана сачувана, почела је да се формира са настанком насеља почетком 18. века, тачније 1717. године. Привредни развој овог града и његова изградња, као и обликовање урбане матрице, везани су за почетак наредног, 19. века, а заслуге у многоме припадају аустријским официрима, који су Белу Цркву уредили по угледу на градове Средње Европе у том периоду.
У овом граду су стилско-хронолошки присутни: барок, класицизам, историјски неостилови, еклектика, сецесија и, у мањој мери, објекти социјалистичке изградње. Данас се овај град дичи сакралним грађевинама које одузимају дах, историјско-архитектонски вредним објектима из 18. и 19. века, а који су имали махом велики образовни значај током тих столећа, док су очувани и бројни објекти грађени за потребе војске, који нас враћају у војно уређење тог периода.
Сакралне грађевине сведоче о мултикултуралности
Бројне религијске грађевине красе општину Бела Црква, а једна од њих је и српски православни Храм Светих апостола Петра и Павла. Изградња ове, тада нове барокне грађевине на старим темељима, трајала је шест година: од 1774. до 1780.
У питању је једнобродна грађевина са троделном апсидом тролисне основе, плитко испуштеним певничким просторима и звоником изграђеним над западним травејом цркве. Спољни украс је уобичајен: сокл и кровни венац деле фасаду хоризонтално, а пиластри и профилисани оквири за прозоре вертикално. На западном прочељу изграђен је забат са волутама. У апсиди су три полукружно засведене нише, а у наосу и над хором изведени су сферни сводови.
.jpg)
Извор: Туристичка организација Бела Црква
Од сакралних грађевина присутна је и румунска православна Црква силаска Светог Духа, грађена 1871-1872. године, а важно је споменути и румунску православну Цркву Вазнесења Господњег у Гребенцу. Ова грађевина у селу Гребенац, општине Бела Црква, настала је у првој половини 18. века, док су његови житељи још увек били махом Срби, односно, пре масовнијег досељавања румунског становништва.
Ова цркца има изглед правоугаоне грађевине са плитким певницама, дрвеним, полуобличастим и омалтерисаним сводом и плитким отвореним тремом на западној страни, над којим је сазидан барокизовани забат са звоником. Црква је преграђивана, али премда је са годинама мењала свој изглед, оставила је неке занимљиве архаичне особине својствене за старију сакралну архитектуру војвођанске равнице, као што су ниски дрвени малтерисани свод и једноставне пропорције.
.jpg)
Извор: Туристичка организација Бела Црква
Поред наведених сакралних грађевина, Белу Цркву красе и римокатоличка Црква Свете Ане која је основана 1806. године, а која је посвећена мајци Пресвете Богородице, евангелистичка црква из 1878. године и руска православна Црква Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, изграђена између два светска рата. Све оне су, поред своје примарне функције, имале и значајну просветитељско-културолошку улогу.
Грађевински објекти који одмотавају клупко историје
Историјско-архитектонски вредних објеката у Белој Цркви је много, а један који се нарочито издваја је зграда Историјског архива. Ова грађевина из 1862. године настала је за потребе гостионице, потом је служила као хотел, а између два светска рата и као старачки дом. Од средине прошлог века у овој грађевини се налази архив, чија количина архивске грађе износи 2.656 метара дужних и обухвата 603 архивских, личних и породичних фондова и збирки од 1743. до 2002. године.
Ово непокретно културно добро представља једноспратни објект са наглашеним централним ризалитом и балконом изнад улазне ајнфорт капије. Ограда на балкону израђена је од кованог гвожђа. Фасада спрата је одељена од приземља једноставним венцем, док је венац између спрата и тавана наглашенији. Кров је двоводни.
.jpg)
Извор: Туристичка организација Бела Црква
Ватрогасни дом је саграђен 1785. године, и то као – гостионица. Пре него што је пренаменована, користила се и као приватна трговачка и стамбена зграда.
Замишљена је као једноспратни објект, правоугаоне основе, са дебелим и масивним зидовима, сводовима великих распона, снажним стубовима квадратног пресека, веома стрмим кровом и доксатом који се протеже дуж западне и јужне фасаде. По конструктивном склопу и декоративној обради, фасада припада реду грађевина барокних стилских обележја.
Вишеслојно насеље из касног бронзаног доба
На раздаљини мањој од два километра југозападно од белоцркваног села Дупљаја, смештен је праисторијски град Дупљаја, узвишена лесна тераса троугаоног облика, чија површина износи око шест хектара и која се са северозападне стране стрмо спушта према долини реке Караш. Овај локалиет је 1960-их година открио кустос Националног музеја у Мађарској, Ф. Ромерје.
.jpg)
Извор: Туристичка организација Бела Црква
Одавде потичу двоја кола у виду двоколица израђених од печене земље, која имају примитивно приказано божанство на њима. Орнаментисани су урезивањем концентричних кругова и паралелним линијама, испуњеним белом бојом.
Путовање кроз време, чини се, није немогуће, а прави пример за то је управо општина Бела Црква. Векови се, једним погледом на знаменитости, смењују пред нашим очима од њеног оснивања почетком 18. века, али и пре, захваљујући праисторијском граду Дупљаји. Бела Црква нам приповеда о културном развоју, војном уређењу и просветитељском животу тадашњих становника на јасан и разумљив начин – својом богатом архитектуром.
Аутор: ДаиБау трендови магазин
